A A A
HomeО школи

Основна школа „8. октобар“, Власотинце

У центру Власотинца, у близини обале Власине, лежи школа „8. октобар“. Школа је отворила своја врата првој генерацији ђака првака 1971. године. Подручна школа у Конопници налази се у њеном саставу, а занимљиво је да је то и најстарија школа на подручју општине Власотинце. Отпочела је са радом давне 1866. У 32 одељења, своје место проналази око 711 ђака који долазе како из ужег градског језгра, тако и из рејона са десне обале реке Власине. Око 14% ученика потиче из ромског насеља у Власотинцу. У матичној школи настава се одвија у две смене, док се настава у подручној школи у Конопници одвија у једној смени.

Школа располаже са 28 учионица, од чега је 15 намењено кабинетској настави. Кабинети за природне науке су опремљени интерактивном таблом, а школа располаже и фоно лабораторијом и са две мултимедијалне учионице. У школи је запослено 83 наставника и учитеља. Ипак, оно што вам привлачи пажњу када уђете у школу јесу бројни дечји радови који испуњавају зидове школске зграде.

Од почетка свог рада, школа је поставила себи за циљ да буде оаза просвете и културе у локалној заједници, тако да је с временом развијена богата културна и јавна делатност. Међу многобројним догађајима који се организују, а за које ћете сазнати управо од родитеља деце која похађају ову школу, издвајамо обележавање Дечје недеље, организацију Јесењег вашара, Новогодишње чаролије – новогодишњи карневал улицама града, организацију Светосавске недеље, Ускршњег вашара, Пролећног карневала, Сребрне сирене и Видовданске активности. Такође, већ 25 година школа је домаћин Песничког часа учитељству у част.

Поред тога, родитељи посебно цене квалитет наставе у школи, а кажу да су искористили прилику да се у то и сами увере, посећујући часове у оквиру дана отворених врата. Не ослањају се само на оно што им деца кажу. Један отац прича како му се посебно допао час географије и начин на који је наставник активирао своје ученике током часа, као и однос који је имао према ученицима. Стекли су осећај да су у школи њихова деца безбедна, а допада им се и што деца учествују у креирању школских правила. Тако једна мама прича како је једном приликом разговарала са ћерком о нечему што јој се тог дана десило у школи. Дете јој је једноставно рекло: „Није то ништа што ти мораш да решиш, ту ми је разредна, имам ја коме ћу да кажем.“

Родитељима је веома важно да се чује да они образовање посебно вреднују. Објашњавају то чињеницом да је структура средине на југу Србије донекле специфична. Према њиховим речима, „деца су упућена на школовање да би једног дана имала од чега да живе“. Родитељи ће овде увек рећи свом детету „учи школу“, свесни да је то најбољи избор за њихову будућност.

За децу, „њихова“ школа је место коме ће се увек враћати, јер су то научили и од старијих другара. Као највећу предност своје школе виде начин комуникације између њих и наставника – „она је срдачна, дружељубива, разредни је наш други родитељ“. У исто време, сигурни су у једну ствар, а то је да их наставници поштују. Топлина коју им преносе, чињеница да се никада нису осетили непожељно или запостављено у школи и „што се наставници труде да ђацима у школи буде пријатно“ знаци су да је наставницима стало до њих.

У склопу многобројних заједничких активности, ученици и наставници заједно креирају школски лист Росуља који излази једном годишње, у јануару. Пре овог листа, у школи је штампана два пута годишње и публикација Школски информатор, а школа је издавач и збирке поезије Љубав, чији су аутори управо ученици.

У школи се традиционално организује и велики број хуманитарних акција. Редовно се организују програми попутДеца деци – прикупљање прибора и средстава за хигијену за ученике слабијег материјалног стања; Уџбеник за мог друга – прикупљање уџбеника за ученике који нису у могућности да их купе; Књига за моју школу – у оквиру које ученици дарују библиотеци школе књиге. Поред тога, ученици учествују у бројним хуманитарним акцијама које се организују на нивоу града или их они самостално започињу кроз ученички парламент, који је у овој школи веома активан.

Дуги низ година школа сарађује са представницима локалног Црвеног крста, који у школи организују бројне радионице са ученицима разредне наставе. Са библиотеком „Десанка Максимовић“ организују многобројне активности (на пример, чланови библиотечке секције учествују у радионицама које организује Библиотека града; чланови новинарске, литерарне, библиотечке и драмске секције присуствују књижевним вечерима и тематским предавањима која се организују у библиотеци), сарађују са локалним Културним центром и листом Власина, који је под окриљем Културног центра, МУП-ом, Домом здравља и Центром за социјални рад. Већ више од деценије, школа је и регионални центар Јабланичког округа за примену и развој активне наставе (АУН).

Кључни квалитети

Шта је то што се у овој школи посебно цени? То су квалитет наставе, богат избор ваннаставних активности и добра организација рада школе.

Настава и учење

Квалитет наставе је тема о којој се у овој школи отворено разговара. У којој мери је настава садржајна и занимљива, увек је нешто о чему промишљају наставници школе, а родитељи и ученици ће вам рећи да у томе и успевају. Поред тога, наставници уче своје ученике да је најважније шта ће од знања остати касније и како ће се оно употребити. Оцена је оно што је мање битно. Због тога своје ученике прате и упућени су у њихове животе и након одласка из школе, а ученици им се радо враћају како би их упознали са својим успесима у средњој школи.

За себе ће рећи да су квалитетан кадар, али и кадар који се много труди. Када разговарате са наставницима у овој школи стичете утисак да су активно оријентисани ка томе да подигну квалитет наставе. Рећи ће вам да уколико се добро не припреме и не потруде, онда су мале шансе да заинтересују ученике и подстакну их да размишљају. Различити облици рада и модели наставе у овој школи већ су традиционално присутни. Између осталог, школа јесте центар Јабланичког округа за развој и примену принципа активне наставе. Поред тога, за наставнике је било значајно да науче како да подстакну критичко и дивергентно мишљење својих ученика, али и да уведу истраживачки приступ у раду. Једна учитељица прича да је за њу било право изненађење колико самосталности и креативности ученици показују већ у четвртом разреду док се баве истраживачким радом. То су јој показали приликом реализације теме Пирамида исхране. Како би подстакли ученике на промишљање, нарочито у старијим разредима, дају се отворена питања, игре које их подстичу да продукују што више идеја, подстичу се дискусије о томе како да криитчки приступе знању.

Савремена учила имају важно место у школи и континуирано се ради на њиховом усавршавању. Већи број наставника користи дигиталне садржаје у настави (на пример кроз филм и стрип), а неретко са њима раде и ученици, припремајући своје самостално предавање уз коришћење различитих функционалности паметне табле.

Велики број деце у школи постиже успехе на окружним и републичким такмичењима, а наставници ће вам рећи да је поред дечјег талента подједнако важно да и они својим ангажовањем учине све да заинтересују децу за нове могућности кроз додатну наставу, секције и такмичења. Оним најбољим, како један наставник каже, „вансеријским“, посвећују још више пажње, знајући да у нашим школама они често буду занемарени. Не желе да направе тај пропуст.

Млађи и старији разреди често сарађују, а припремајући ученике за предметну наставу честе су посете наставника часовима разредне наставе. Труде се да на овај начин „системски расплаше“ ученике и покажу да све оно што су учили до сада остаје важно, а да ће у „великој школи неке теме само на другачији начин изучавати“. Од првог дана покушавају да науче ученике да на сваком часу и они морају да учествују. На часу нису само да слушају, већ да са наставником заједно размишљају о теми којом се баве. Ова лекција се понавља до краја осмог разреда.

Ипак, да би наставници и учитељи били креативни и иновативни, неопходно је да имају слободу у раду. Наставници ове школе ће вам рећи да је то управо њихов случај. Како причају – „све зависи од њихове креативности“. Поверење да ће умети да одаберу најбољи начин рада одувек је био ту, и онда осећају слободу да мењају, иновирају и унапређују. Квалитету свакако доприноси и ентузијазам наставника. Учионица је место где се пријатно осећају, а рад са ученицима је оно што их суштински испуњава.

Све што раде у овој школи, раде свесни чињенице да школа окупља ученике из веома различитих популација. Поред мањег броја ученика са развојним тешкоћама, око 10% популације чине ученици из ромског насеља. У раду са децом са развојним тешкоћама други ученици су им велика подршка, а на наставницима је да за сваког осмисле „задатке баш по мери“. Ученици им највише помажу у оним активностима које се везују за унапређивање социјализације деце са развојним тешкоћама, а својим понашањем доприносе томе да се њихови другари осећају прихваћено и сигурно.

Када је реч о деци из ромских насеља, у школи су се увек трудили да их подстакну да се укључе у што више активности и да пронађу модалитете приступа који ће бити најефикаснији. Током Декаде Рома, школа је била укључена у пројекте који се фокусирају на ову популацију, и с тим у вези ће вам и рећи да виде промену у породицама ученика њихове школе, у већој заинтересованости да им деца буду у школи, али и да они као родитељи буду активнији. Ипак, не сматрају да су само они као школа за ово заслужни, већ сви програми локалне средине. С друге стране, они су се у школи превасходно усмерили на то да негују другарство и да уче ученике да оно нема везе са националном припадношћу или бојом коже. Постицали су све своје ученике да буду активни, да се укључују у ваншколске активности, а тамо где су могли новчано да помогну, када је било потребно, то су и чинили. Када је било потребно да раде индивидуално са ученицима, о томе су се заједно договарали, желећи свима да пруже једнаке услове.
Квалитетних наставника у овој школи има много, а узор су им оне колеге од којих уче све аспекте наставничке професије – како бити добар наставник и унутар и изван учионице. Једна учитељица тако прича да јој се, упркос вишегодишњем искуству у сеоској школи и мишљењу „да зна све“ у „8. октобру“ отворио нови свет. Од колега је много могла да научи о томе како да се опходи са децом, како да са њима успостави топао однос пун поверења, шта значи бити добар колега, али и како да се квалитетно припреми за час – „труди се да час у сваком одељењу буде другачији, да увек имаш додатни задатак и да размишљаш о томе шта може свако дете у одељењу“. Друга колегиница наводи пример наставнице српког језика и књижевности која на иновативан начин употребљава Фејсбук у настави. Кроз блог који је креирала упознаје ученике са занимљивостима из света књига, задаје им задатке и представља ученичке радове. То је била инспирација и за њу.

О квалитету наставника у школи сведоче и награде. Наставник географије добитник је треће награде на конкурсу Дигитални час, а професорка српског језика је својом припремом ушла у зборник Час за углед издавачке куће Едука. Наставник географије је поставио својим ученицима изазов да овладају креирањем и решавањем различитих типова електронских тестова, учећи их при томе да „рачунари нису само за игру већ и за учење“. Тест је креиран тако да има и формативну функцију, односно да ученици, заједно са наставником, могу да прате сопствено напредовање. Драма Сумњиво лице, Бранислава Нушића, била је тема часа који се нашао у овогодишњем Едукином издању, а кроз игру и ефикасно коришћење дигиталних садржаја, ученици су се бавили важним темама везаним за овај драмски текст. Подељени у четири групе (писмо, перо, срце, судијски чекић), ученици су разматрали лик и дело Нушића, анализирали ликове у драми спрам других значајних Нушићевих прича, етапе драмског израза у Сумњивом лицу и судбину главног лика.

Тема Мали Принц такође је изазвала велику пажњу ученика. За сваку групу задатак је био различит. Једни су пробали да направе на Фејсбуку профил страницу којом ће дочарати књигу, други да креирају филм, користећи мисли из ове књиге, трећи да покушају да направе стрип, а један дечак је самостално направио и сајт на ову тему.

Све активности су изводили ученици седмог разреда. Незапажено није прошао ни есеј ученика осмог разреда на тему Холден Колфилд (Нu) Је Мали Принц који је објављен на порталу часописа Вlacksheep.8

Тематски дани су такође постали традиција у овој школи. Тако су у сарадњи наставника српског језика и физике испричане нове приче о Николи Тесли и Ромеу и Јулији (књижевност и енглески језик). Ученици два одељења осмог разреда истраживали су породице Монтеги и Капулети, драматизовали и представили кључне сцене из драме и правили њен синопсис и на енглеском језику, на основу кључних момената у тексту.

Уобичајена пракса у школи је и организовање угледних и огледних часова. Сатница свих часова овог типа је унапред позната, а уведена је пракса да се увек изводе у међусмени, како би били што доступнији свим наставницима. Након сваког угледног часа организује се и размена идеја, тако да се ниједан подухват не завршава само пуким посматрањем. Посете редовним часовима колега такође су уобичајене, а оне су нарочито честе између учитеља и наставника. Наставници на овај начин уче како да у што у већој мери приближе градиво млађим генерацијама, а учитељи продубљују знања о појединим темама. Неретко се организују и јавни часови у сарадњи са Градском библиотеком. Један од њих био је на тему Књига је јединствена преносива магија у галерији библиотеке.

Сарадња са родитељима је веома важна за развој наставе у овој школи. Сваке последње седмице у месецу отварају се врата учионица, а многи родитељи користе прилику да посете часове и дају повратну информацију наставницима. О повратној информацији родитеља разговара се на активима, а наставници индивидуално или у сарадњи промишљају на који начин би могли даље да унапреде праксу. То је прилика за учење и једних и других. С друге стране, ученици ће вам рећи да имају доживљај да у школи свако од њих има прилику на часу да се „активира“, да пружи свој допринос и да никада нису имали доживљај да је наставник ту „само да одржи час“.

Постигнућа ученика у школи се прате. Свако од наставника има своју свеску, а и кроз иницијалне и завршне тестове које интерно организују у школи, врши се систематско праћење. Након завршних тестова у четвртом разреду, предметни наставници праве анализу и консултују се са учитељима у вези са свом децом. На почетку сваке школске године иницијални тестови су показатељи на шта треба додатно обратити пажњу.

Ваннаставне активности

У школи се веома поносе великим бројем секција и различитих облика свечаности које су се током година развијале и постале обележје школе. Током ове године функционише скоро 30 школских секција, које се подробно планирају сваке године, а ученици значајно доприносе садржајима којима ће се бавити. Током августа наставници праве једну општу скицу тема које би волели са ученицима да прођу, а онда у договору са њима у септембру ова скица се и финализира. Око трећине садржаја су увек ученички предлози, а на њихову иницијативу увек се и нешто ново уводи.

Традиција школе су свакако секције из области књижевности – литерарна, драмска, новинарска. Према речима наставнице српског језика и књижевности, оне су „често мирођија у великом броју школских свечаности“. Ученици ових секција припремају садржаје током прославе Дана школе, Дечје недеље, Песничког часа, када изводе песме одабраног песника, на Светосавској приредби која носи назив Ватра Савиног ума за вечност, припремају садржаје за часопис Росуља и за активности у оквиру идеје Мостови међу генерацијама када члан новинарске секције посећује наставника или учитеља у пензији са којим ради интервју, а онда се кроз текст „одаје почаст некоме ко је провео цели свој животни век у школи“. На овај начин му се ставља до знања да све своје учитеље школа памти. Ученици веома воле ову активност.

Током скоро сваког месеца, од септембра до краја јуна, сваке школске године у школи се одржава неки фестивал, вашар или приредба. У многима учествују и родитељи, а школа је постала препознатљива у граду захваљујући њима. Традиционално, осмог октобра, у школи се прославља Дан школе низом активности које организују ученици и наставници. Мада су деца у овој школи у центру пажње сваког дана, за време Дечје недеље, која се такође одвија у октобру, у школи још више желе да покажу и докажу да су им деца „најважнија“. Кроз изложбе, представе и креативне радионице то се и дешава.

Пред Нову годину, „када се припремамо да испратимо стару и дочекамо годину пред нама“ организују се Новогодишње чаролије. Карневалом под маскама и новогодишњом представом испраћа се стара година. Игром и песмом прославља се долазак пролећа. Кроз град, па на кеј, иде се уз звуке музике, а ученици и школа представљају се грађанима свога места. Тада се бира и најбоља маска пролећног карневала. Са доласком Ускрса припрема се изложба ускршњих јаја у чијој припреми учествују сви – деца, родитељи и наставници. Ту су и бројни вашари, а сви ће вам рећи: „На вашару нема шта нема. Сви се утркују чији ће штанд бити лепши“. Свега ту има, од колача до играчака.

Хоби родитеља је манифестација на коју се родитељи са уживањем одазивају, а заједно са школом се договарају шта ће бити тема. Током тог дана проводе време са децом у школи и тада се стварају најразличитије рукотворине које потом украшавају школу.

Сусрет са познатим књижевницима од 1993. године за Дан просветних радника сада је већ традиција ове школе. Почело је као манифестација унутар школских зидова, а сада је прерасло у манифестацију ширег значаја. Кроз школу је прошло много дечјих писаца, као што су: Мира Алечковић, Драган Лукић, Добрица Ерић, Даринка Секулић, Душко Трифуновић, Дара Секулић, Мошо Одаловић, Недељко Попадић и многи други. Тога дана додељује се повеља истакнутом просветном раднику, а песници своје утиске о школи и граду увек сроче у стихове. У њиховом рецитовању помажу им ученици.

Током Сребрне сирене, манифестације која се одвија кроз песму, у школи се друже и са децом из региона. Школа се бави и издаваштвом књига својих ученика и наставника: Прва љубав, књига песама ученика школе; Власотиначки небосклони, књига поезије учесника Песничког часа; Разиграна ливада и Раздрагана деца, књиге поезије и прозе учитеља Гаврила Стојановића.

У сарадњи са Министарством просвете и науке, Уницефом, локалном заједницом и невладиним организацијама, у школи је реализован и реализује се велики број пројеката. То су пројекти: Школска трпезарија, Стоматолошка ординација, уградња аларма и видеонадзора – Паника осветљење, Дигитализација школе, Асфалтирање спортских терена школе у Конопници и сл. Школа је учествовала и учествује у пројектима Образовна инклузија Рома, Школа без насиља, Професионална оријентација на преласку из основне у средњу школу и Разгласна станица Јуче, данас, сутра…

Школа сарађује и са Градском библиотеком, па није ретко да се у њој одржавају јавни часови. У посету школи долазе и другари из околних школа. Током једног таквог гостовања, гости из Лесковца, ученици петог разреда, извели су представу Капетан Џон Пиплфокс за ученике првог разреда. Тако је обележена манифестација учлањења у Дечји савез Србије.

Када се саберу све активности у школи, сви ученици који у њима учествују (и унутар секција и изван њих), у школи ипак не заборављају да се многе од њих не би оствариле да нема континуиране подршке родитеља. Наставници о овоме причају са великом топлином, свесни једне веома важне ствари, а то је да су они мала средина и да су упућени једни на друге. Важно им је да школа не буде место у коме деца „само уче“, већ да ту проналазе начине да задовоље многа своја ваншколска интересовања. Отуда и жеља за тако великим бројем активности. С друге стране, и родитељи ово неизмерно цене, јер знају да се активности у које се укључују њихова деца не завршавају са последњим школским звоном, већ да је школа место на коме њихова деца имају прилике да расту и уче о животу током целог дана. Зато им и није тешко да се у многе пројекте и идеје лично укључе.

Организација рада школе

Добра организација рада у школи је нешто што наставници посебно цене. Она олакшава њихов примарни посао, а доприноси добром односу и са ученицима и са родитељима. Све је то могуће, јер према речима наставника „зна се ко шта ради и шта му је задатак“.

Јасноћа процедура, које у школи постоје на различитим нивоима, јесте један од аспеката добре организације коју запослени у овој школи јако цене. Када се започне са неком активношћу, јасан је разлог зашто се она одвија и са којим циљем, а ако постоје неки међукораци, сви су о њима увек на време обавештени. Огласна табла у зборници је место које се редовно ажурира. Тако, без обзира на то да ли се подноси полугодишњи извештај или се планира нови школски програм, зна се ко шта ради. Уколико им поједина информација затреба, увек знају где ће је пронаћи.

За запослене је значајно и то што се све у школи обавља тимски, а посао се ради док се не заврши. Наставници се сећају времена када су први пут радили на школском програму. Било је потребно да остану у школи до у ситне сате и то је тим и урадио. Схватили су важност задатка који им је поверен и потребу да га квалитетно ураде.

У школи постоји велики број тимова, а измене у члановима се одвијају на годишњем нивоу, сем у случају школског развојног тима. Да би се одржао континуитет, један члан тима увек остаје унутар истог тима и следеће године, преузимајући водећу функцију. На тај начин брине се и о континуитету започетих активности, а наставници имају прилику да се упознају са различитим аспектима функционисања школе. Поједини тимови постоје само током одређеног дела године, везујући се за један ужи опсег активности (на пример, тим за такмичење или припрему неке од традиционалних манифестација).

Договор је кључ добре организације. Управо зато највећи број активности се и одвија тимски, јер се тако међусобно надопуњују. Пре отпочињања било које нове активности, о свим важним аспектима се прво договара и онда се „прионе на рад“ – без обзира на то да ли је реч о школској администрацији, организацији ученика за одлазак на такмичење, планирању екскурзије или се анализира успех ученика на тромесечју и планирају даљи кораци унутар појединих предмета. Договор је, наравно, лакши уколико га прати позитивна атмосфера у којој се сви пријатно осећају. У овој школи то је уобичајено стање.

Да би се и ученици у школи осећали пријатно, поред неговања топле атмосфере између наставника и ученика, велика пажња се придаје безбедности. Правила се успостављају већ од првих дана у првом разреду. Безбедност је нешто о чему се са децом у школи прича, а то је видљиво и њиховим родитељима. Правила се доносе заједничким снагама и на њих се подсећа.

Да би деца од малих ногу могла да их усвоје, наставници морају да им буду модел. Како једна учитељица каже „својим примером морам да их научим“. Када ученици порасту, свој допринос сигурности свих ученика дају кроз вршњачке тимове, и на тај начин сви брину да оно што се одвија у школи тече глатко.

Како смо успели

Како испричати причу о успешној школи? Наставници ће вам рећи да је током година њиховој школи, на том путу, помогло неколико ствари.

Одувек су били школа која се суочавала са изазовима, а све запослене у школи повезивала је заједничка мисија и визија. Сви процеси у школи били су део системског планирања, које су омогућавали квалитетни руководиоци школе. У последње 44 године, колико школа постоји, било их је троје. Одликују их две веома битне особине, самокритичност и отвореност за промене. То су данас и обележја школе.

Традиција квалитетног руковођења школом из године у годину је настављана, а добро постављени темељи су то свакако олакшали. Директорка школе каже да управо због тога на њој лежи велика одговорност да тренутни квалитет задржи. Из тог разлога није јој тешко када дан у школи једноставно пролети, јер њена обавеза је велика, а она ту тежину осећа.

Део квалитетног лидерства у школи јесте планирање, али оно што се у овој школи временом развијало је и праћење ефеката активности и њихова евалуација. Од тога да ли наставници примењују различите облике рада и са којом учесталошћу, до праћења свих интерних процеса. Рани улазак у процес самоевалуације и развојног планирања им је у томе свакако помогао. Кроз сагледавање слабости учили су важне лекције и даље развијали акционе планове. Било је јако важно да планирају реално, унутар јасних временских одредница, али и да буду сигурни да ће одабрани појединац задужену активност спровести у дело. План рада школе радио се 4 године унапред. Тако се нису суочавали са технолошким вишковима, успевајући да сачувају у школи квалитетне кадрове.

Визионарство у школи никада није било подухват једне особе, већ је директор имао подршку наставника и око себе окупљао тим шире групе сарадника, који су са њим обављали различите активности. То је значило да су у обавези да прате савремене трендове и да никада не допусте да их новине затекну неспремне. Тако је, између осталог, школа и постала регионални центар за активну наставу и учење (АУН). Пре три године, као једну од пажљиво планираних активности, развили су и стандарде за стране језике и техничко и информатичко образовање, јер су желели да свим наставницима пруже оруђе за праћење постигнућа ученика.

Наравно, ништа од тога не би било могуће да у школи плански нису подстицали сарадничко планирање и тимски рад. О свему што се у школи планира или дешава, благовремено су обавештавали наставнике, родитеље и ученике. Комуникација је увек била, и морала бити, благовремена и потпуна. Само онда, све што су замислили могли су успешно и да реализују.

С временом, број сарадника се проширио и изван зидова школе. Велику подршку у целокупном процесу развоја имали су од родитеља и то је нешто што у разговору са наставницима видите да посебно цене. Родитељи су постали и значајни партнери школе у планирању једног броја активности. Кажу „није било акције коју родитељи нису подржали“, било да су набављана нова учила или се радило на реконструкцији школе. Ипак, помоћ родитеља није била само у новцу. Када је било потребно, заједно би „засукали рукаве“ или радили на појединим иницијативама. Нису изостале ни родитељске иницијативе. Зато током Дана хобија родитеља они и бивају у центру пажње, а тада им се у активностима придружују и наставници.

Локална средина је, такође, с временом постала партнер у коме се налази подршка, али и са којим се планирају будуће акције. Градска библиотека често је место јавних предавања, са Црвеним крстом и МУП-ом реализују се заједничке активности.

Амбиоциозност и такмичарски дух наставника свакако су допринели успеху школе, јер у малој средини у којој се налазе, постоји још једна основна школа. Одувек су хтели да покажу да они могу више и боље. Зато су једни друге подржавали када год је неко имао неку иновативну идеју, што им је на крају донело успех и допринело да их у локалној средини препознају као центар различитих културних и јавних дешавања у граду. Песнички час у част просветних радника постала је јавна манифестација. Хоби родитеља је манифестација којој се они радо одазивају, а свечаности које приређују посећују и млади и стари становници града. У сваком погледу, постали су „школа без зидова“ и искорачили су у град.

Куда идемо даље

Једна од карактеристика ове школе свакако је планирање и ослушкивање потреба ученика и родитеља. Иако у школи полазе од девизе да је „дете центар света“ и да је на њима да у што бољој мери одговоре на све дечје потребе, надају се да ће бити у прилици да ускоро изађу у сусрет и још једној потреби родитеља.

У Власотинцу ниједна од две основне школе не нуди целодневну наставу. У школи су препознали ову потребу кроз разговоре са родитељима, али и кроз њихове упите у школи. Проценили су да је све већи број оних којима је ова услуга потребна због радног времена, а да ће се захтеви у наредном периоду само повећавати. Већ сада имају ученике у млађим узрастима за које знају да већи део дана проводе сами због радног времена родитеља. Сматрају да би целодневном наставом допринели безбедности деце и омогућили квалитетно и креативно време након наставе. Додатни подстицај налазе и у томе што школа успешно одржава стабилан број деце и новоуписаних ученика, без обзира на текуће миграције у локалној средини. Услед свих ових разлога, у школи су одлучили да припреме предлог и упуте захтев Министарству просвете, науке и технолошког развоја за отварање целодневног боравка. Надају се позитивном одговору, уз идеју да се тако неће само развијати као школа по мери детета, већ и школа по мери локалне средине.

Даље унапређивање наставе, која одговара потребама свих ученика, како би сва деца у школи била активни учесници у школским активностима, следећи је приоритет школе. Да би се то постигло, директорка каже: „Морамо даље унапредити систем нашег рада.“ На питање како, два су одговора – односно, размишљају о две велике текуће потребе.

У претходном периоду сретали су се са ученицима којима је била неопходна додатна помоћ услед развојних тешкоћа. У овом тренутку у школи је двоје ученика који раде по ИОП-у 2 и једно дете које ради по ИОП-у 1. Поред тога, приметили су да један број деце из редовне популације долази са потешкоћама у говору и да им је неопходна помоћ логопеда. Иако успевају да остваре сарадњу са специјалном школом и тако задовоље неке од потреба деце која раде по индвидуализованом програму, недостају им персонални асистенти. Локална средина због недостатка средстава није успевала до сада да им изађе у сурет. Имајући у виду ову потребу, као и потребу за логопедом у школи, у наредном периоду желе да усмере своје напоре ка обезбеђивању ових услуга. Тренутно осмишљавају стратегију како то и да учине.

Као и у многим школама у Србији, и наставници и учитељи су прошли стручна усавршавања у вези са остваривањем инклузивне праксе. Како би побољшали ову праксу, подстичу и размену између наставника унутар школе, али и даље нису задовољни. С обзиром на то да је стручно усавршавање наставника у овој школи предмет темељног планирања и програмирања, у наредном периоду желе да наставе са унапређивањем вештина наставника. Како један од чланова школског развојног тима каже да „то што смо прошли семинар-два није довољно“. Посао их тек чека.

Школа „8. октобар“ поседује завидан ниво учила и опреме који омогућавају смислено коришћење информационо-комуникационих технологија. Велики број наставника је прошао и усавршавања у овој области. Ипак, како би побољшали функционалност учила које поседују и самим тим унапредили наставу, један од великих структуралних захвата у школи у наредних неколико година биће увођење вај-фај мреже у школи. Текући капацитети мреже им нису довољни да више њих у исто време могу да користе све функционалности паметне табле. Интернет веза у неким деловима зграде није ни доступна. Свесни су да су таблети и паметни телефони будућност и да ће у наредном периоду све више деце доносити сопствене уређаје у школу, што они и охрабрују. Како би то на најквалитетнији могући начин и искористили, боља интернет мрежа им је свакако неопходна.

Поред тога, обезбеђивање услова за учење на даљину сматрају следећим значајним кораком. С једне стране, тако могу изаћи у сусрет потребама деце која раде по посебним програмима, али и ситуацијама када деца због повреда или болести и по неколико месеци не могу да дођу у школу. Свесни су да је ово ресурс који треба развијати.

Зашто желе све ово да ураде? Одговор је веома једноставан. Желе и даље да буду школа у коју деца улазе и којој се враћају са радошћу. Сматрају да ће сталним преиспитивањем и осавремењивањем праксе успети да њихова школа остане место у које се сви радо враћају, како бивши, тако и садашњи ђаци.

Основна школа „8. октобар“ успела је, током година, да креира атмосферу у којој се сви ученици осећају пријатно, доживљавајући школу као други дом. Великим бројем секција, ваннаставних активности, али и квалитетом наставе, успева да привуче генерације ђака који се у своју школу радо враћају. Постала је препознатљива и локалној заједници као место које брине о потребама свих појединаца у средини. Ово остаје мисија школе и у наредном периоду.

Текст преузет: Јелена Радишић – Департман за образовање наставника и истраживање у школи, Универзитет у Ослу

Публикација: ПРЕПОЗНАЈ, ПРОМОВИШИ И ПРОШИРИ – ПРИЧЕ О УСПЕШНИМ ШКОЛАМА, Страна 187-209., Београд, 2016.

  • Наша мисија је да омогућимо развој и напредовање сваког ученика пружањем оптималне подршке засноване на уважавању различитости, у безбедном и подстицајном окружењу, уз употребу савремених облика и метода наставе и учења и савремених образовних технологија.
  • Наша визија је да изградимо друштво које негује вредности као што су солидарност, поштовање и уважавање, да обезбедимо квалитетно образовање за све и да омогућимо развијање кључних компетенција за целоживотно учење.

Општинско такмичење из Српског језика и језичке културе

Поштовани родитељи, законски заступници, наставници и ученици Обавештавамо вас да је данас, 25. фебруара 2024. године, успешно одржано Општинско такмичење из Српског језика и језичке...

ОШ Свети Сава домаћин, 8. Октобар постиже врхунске резултате из физике!

Узбудљиве вести! Основна школа „Свети Сава“ у Гложану била је домаћин недавног општинског такмичења из физике, док су ученици Основне школе „8. Октобар“ из Власотинца...

Kоначни резултати општинског такмичења из математике

Поштовани, Обавештавамо вас да су окончани резултати општинскog такмичења из математике за ученике основних школа у школској 2023/24. години. Комисија за приговоре, у саставу Душан...