U centru Vlasotinca, u blizini obale Vlasine, leži škola „8. oktobar“. Škola je otvorila svoja vrata prvoj generaciji đaka prvaka 1971. godine. Područna škola u Konopnici nalazi se u njenom sastavu, a zanimljivo je da je to i najstarija škola na području opštine Vlasotince. Otpočela je sa radom davne 1866. U 32 odeljenja, svoje mesto pronalazi oko 711 đaka koji dolaze kako iz užeg gradskog jezgra, tako i iz rejona sa desne obale reke Vlasine. Oko 14% učenika potiče iz romskog naselja u Vlasotincu. U matičnoj školi nastava se odvija u dve smene, dok se nastava u područnoj školi u Konopnici odvija u jednoj smeni.

Škola raspolaže sa 28 učionica, od čega je 15 namenjeno kabinetskoj nastavi. Kabineti za prirodne nauke su opremljeni interaktivnom tablom, a škola raspolaže i fono laboratorijom i sa dve multimedijalne učionice. U školi je zaposleno 83 nastavnika i učitelja. Ipak, ono što vam privlači pažnju kada uđete u školu jesu brojni dečji radovi koji ispunjavaju zidove školske zgrade.

Od početka svog rada, škola je postavila sebi za cilj da bude oaza prosvete i kulture u lokalnoj zajednici, tako da je s vremenom razvijena bogata kulturna i javna delatnost. Među mnogobrojnim događajima koji se organizuju, a za koje ćete saznati upravo od roditelja dece koja pohađaju ovu školu, izdvajamo obeležavanje Dečje nedelje, organizaciju Jesenjeg vašara, Novogodišnje čarolije – novogodišnji karneval ulicama grada, organizaciju Svetosavske nedelje, Uskršnjeg vašara, Prolećnog karnevala, Srebrne sirene i Vidovdanske aktivnosti. Takođe, već 25 godina škola je domaćin Pesničkog časa učiteljstvu u čast.

Pored toga, roditelji posebno cene kvalitet nastave u školi, a kažu da su iskoristili priliku da se u to i sami uvere, posećujući časove u okviru dana otvorenih vrata. Ne oslanjaju se samo na ono što im deca kažu. Jedan otac priča kako mu se posebno dopao čas geografije i način na koji je nastavnik aktivirao svoje učenike tokom časa, kao i odnos koji je imao prema učenicima. Stekli su osećaj da su u školi njihova deca bezbedna, a dopada im se i što deca učestvuju u kreiranju školskih pravila. Tako jedna mama priča kako je jednom prilikom razgovarala sa ćerkom o nečemu što joj se tog dana desilo u školi. Dete joj je jednostavno reklo: „Nije to ništa što ti moraš da rešiš, tu mi je razredna, imam ja kome ću da kažem.“

Roditeljima je veoma važno da se čuje da oni obrazovanje posebno vrednuju. Objašnjavaju to činjenicom da je struktura sredine na jugu Srbije donekle specifična. Prema njihovim rečima, „deca su upućena na školovanje da bi jednog dana imala od čega da žive“. Roditelji će ovde uvek reći svom detetu „uči školu“, svesni da je to najbolji izbor za njihovu budućnost.

Za decu, „njihova“ škola je mesto kome će se uvek vraćati, jer su to naučili i od starijih drugara. Kao najveću prednost svoje škole vide način komunikacije između njih i nastavnika – „ona je srdačna, druželjubiva, razredni je naš drugi roditelj“. U isto vreme, sigurni su u jednu stvar, a to je da ih nastavnici poštuju. Toplina koju im prenose, činjenica da se nikada nisu osetili nepoželjno ili zapostavljeno u školi i „što se nastavnici trude da đacima u školi bude prijatno“ znaci su da je nastavnicima stalo do njih.

U sklopu mnogobrojnih zajedničkih aktivnosti, učenici i nastavnici zajedno kreiraju školski list Rosulja koji izlazi jednom godišnje, u januaru. Pre ovog lista, u školi je štampana dva puta godišnje i publikacija Školski informator, a škola je izdavač i zbirke poezije Ljubav, čiji su autori upravo učenici.

U školi se tradicionalno organizuje i veliki broj humanitarnih akcija. Redovno se organizuju programi poputDeca deci – prikupljanje pribora i sredstava za higijenu za učenike slabijeg materijalnog stanja; Udžbenik za mog druga – prikupljanje udžbenika za učenike koji nisu u mogućnosti da ih kupe; Knjiga za moju školu – u okviru koje učenici daruju biblioteci škole knjige. Pored toga, učenici učestvuju u brojnim humanitarnim akcijama koje se organizuju na nivou grada ili ih oni samostalno započinju kroz učenički parlament, koji je u ovoj školi veoma aktivan.

Dugi niz godina škola sarađuje sa predstavnicima lokalnog Crvenog krsta, koji u školi organizuju brojne radionice sa učenicima razredne nastave. Sa bibliotekom „Desanka Maksimović“ organizuju mnogobrojne aktivnosti (na primer, članovi bibliotečke sekcije učestvuju u radionicama koje organizuje Biblioteka grada; članovi novinarske, literarne, bibliotečke i dramske sekcije prisustvuju književnim večerima i tematskim predavanjima koja se organizuju u biblioteci), sarađuju sa lokalnim Kulturnim centrom i listom Vlasina, koji je pod okriljem Kulturnog centra, MUP-om, Domom zdravlja i Centrom za socijalni rad. Već više od decenije, škola je i regionalni centar Jablaničkog okruga za primenu i razvoj aktivne nastave (AUN).

Ključni kvaliteti

Šta je to što se u ovoj školi posebno ceni? To su kvalitet nastave, bogat izbor vannastavnih aktivnosti i dobra organizacija rada škole.

Nastava i učenje

Kvalitet nastave je tema o kojoj se u ovoj školi otvoreno razgovara. U kojoj meri je nastava sadržajna i zanimljiva, uvek je nešto o čemu promišljaju nastavnici škole, a roditelji i učenici će vam reći da u tome i uspevaju. Pored toga, nastavnici uče svoje učenike da je najvažnije šta će od znanja ostati kasnije i kako će se ono upotrebiti. Ocena je ono što je manje bitno. Zbog toga svoje učenike prate i upućeni su u njihove živote i nakon odlaska iz škole, a učenici im se rado vraćaju kako bi ih upoznali sa svojim uspesima u srednjoj školi.

Za sebe će reći da su kvalitetan kadar, ali i kadar koji se mnogo trudi. Kada razgovarate sa nastavnicima u ovoj školi stičete utisak da su aktivno orijentisani ka tome da podignu kvalitet nastave. Reći će vam da ukoliko se dobro ne pripreme i ne potrude, onda su male šanse da zainteresuju učenike i podstaknu ih da razmišljaju. Različiti oblici rada i modeli nastave u ovoj školi već su tradicionalno prisutni. Između ostalog, škola jeste centar Jablaničkog okruga za razvoj i primenu principa aktivne nastave. Pored toga, za nastavnike je bilo značajno da nauče kako da podstaknu kritičko i divergentno mišljenje svojih učenika, ali i da uvedu istraživački pristup u radu. Jedna učiteljica priča da je za nju bilo pravo iznenađenje koliko samostalnosti i kreativnosti učenici pokazuju već u četvrtom razredu dok se bave istraživačkim radom. To su joj pokazali prilikom realizacije teme Piramida ishrane. Kako bi podstakli učenike na promišljanje, naročito u starijim razredima, daju se otvorena pitanja, igre koje ih podstiču da produkuju što više ideja, podstiču se diskusije o tome kako da kriitčki pristupe znanju.

Savremena učila imaju važno mesto u školi i kontinuirano se radi na njihovom usavršavanju. Veći broj nastavnika koristi digitalne sadržaje u nastavi (na primer kroz film i strip), a neretko sa njima rade i učenici, pripremajući svoje samostalno predavanje uz korišćenje različitih funkcionalnosti pametne table.

Veliki broj dece u školi postiže uspehe na okružnim i republičkim takmičenjima, a nastavnici će vam reći da je pored dečjeg talenta podjednako važno da i oni svojim angažovanjem učine sve da zainteresuju decu za nove mogućnosti kroz dodatnu nastavu, sekcije i takmičenja. Onim najboljim, kako jedan nastavnik kaže, „vanserijskim“, posvećuju još više pažnje, znajući da u našim školama oni često budu zanemareni. Ne žele da naprave taj propust.

Mlađi i stariji razredi često sarađuju, a pripremajući učenike za predmetnu nastavu česte su posete nastavnika časovima razredne nastave. Trude se da na ovaj način „sistemski rasplaše“ učenike i pokažu da sve ono što su učili do sada ostaje važno, a da će u „velikoj školi neke teme samo na drugačiji način izučavati“. Od prvog dana pokušavaju da nauče učenike da na svakom času i oni moraju da učestvuju. Na času nisu samo da slušaju, već da sa nastavnikom zajedno razmišljaju o temi kojom se bave. Ova lekcija se ponavlja do kraja osmog razreda.

Ipak, da bi nastavnici i učitelji bili kreativni i inovativni, neophodno je da imaju slobodu u radu. Nastavnici ove škole će vam reći da je to upravo njihov slučaj. Kako pričaju – „sve zavisi od njihove kreativnosti“. Poverenje da će umeti da odaberu najbolji način rada oduvek je bio tu, i onda osećaju slobodu da menjaju, inoviraju i unapređuju. Kvalitetu svakako doprinosi i entuzijazam nastavnika. Učionica je mesto gde se prijatno osećaju, a rad sa učenicima je ono što ih suštinski ispunjava.

Sve što rade u ovoj školi, rade svesni činjenice da škola okuplja učenike iz veoma različitih populacija. Pored manjeg broja učenika sa razvojnim teškoćama, oko 10% populacije čine učenici iz romskog naselja. U radu sa decom sa razvojnim teškoćama drugi učenici su im velika podrška, a na nastavnicima je da za svakog osmisle „zadatke baš po meri“. Učenici im najviše pomažu u onim aktivnostima koje se vezuju za unapređivanje socijalizacije dece sa razvojnim teškoćama, a svojim ponašanjem doprinose tome da se njihovi drugari osećaju prihvaćeno i sigurno.

Kada je reč o deci iz romskih naselja, u školi su se uvek trudili da ih podstaknu da se uključe u što više aktivnosti i da pronađu modalitete pristupa koji će biti najefikasniji. Tokom Dekade Roma, škola je bila uključena u projekte koji se fokusiraju na ovu populaciju, i s tim u vezi će vam i reći da vide promenu u porodicama učenika njihove škole, u većoj zainteresovanosti da im deca budu u školi, ali i da oni kao roditelji budu aktivniji. Ipak, ne smatraju da su samo oni kao škola za ovo zaslužni, već svi programi lokalne sredine. S druge strane, oni su se u školi prevashodno usmerili na to da neguju drugarstvo i da uče učenike da ono nema veze sa nacionalnom pripadnošću ili bojom kože. Posticali su sve svoje učenike da budu aktivni, da se uključuju u vanškolske aktivnosti, a tamo gde su mogli novčano da pomognu, kada je bilo potrebno, to su i činili. Kada je bilo potrebno da rade individualno sa učenicima, o tome su se zajedno dogovarali, želeći svima da pruže jednake uslove.
Kvalitetnih nastavnika u ovoj školi ima mnogo, a uzor su im one kolege od kojih uče sve aspekte nastavničke profesije – kako biti dobar nastavnik i unutar i izvan učionice. Jedna učiteljica tako priča da joj se, uprkos višegodišnjem iskustvu u seoskoj školi i mišljenju „da zna sve“ u „8. oktobru“ otvorio novi svet. Od kolega je mnogo mogla da nauči o tome kako da se ophodi sa decom, kako da sa njima uspostavi topao odnos pun poverenja, šta znači biti dobar kolega, ali i kako da se kvalitetno pripremi za čas – „trudi se da čas u svakom odeljenju bude drugačiji, da uvek imaš dodatni zadatak i da razmišljaš o tome šta može svako dete u odeljenju“. Druga koleginica navodi primer nastavnice srpkog jezika i književnosti koja na inovativan način upotrebljava Fejsbuk u nastavi. Kroz blog koji je kreirala upoznaje učenike sa zanimljivostima iz sveta knjiga, zadaje im zadatke i predstavlja učeničke radove. To je bila inspiracija i za nju.

O kvalitetu nastavnika u školi svedoče i nagrade. Nastavnik geografije dobitnik je treće nagrade na konkursu Digitalni čas, a profesorka srpskog jezika je svojom pripremom ušla u zbornik Čas za ugled izdavačke kuće Eduka. Nastavnik geografije je postavio svojim učenicima izazov da ovladaju kreiranjem i rešavanjem različitih tipova elektronskih testova, učeći ih pri tome da „računari nisu samo za igru već i za učenje“. Test je kreiran tako da ima i formativnu funkciju, odnosno da učenici, zajedno sa nastavnikom, mogu da prate sopstveno napredovanje. Drama Sumnjivo lice, Branislava Nušića, bila je tema časa koji se našao u ovogodišnjem Edukinom izdanju, a kroz igru i efikasno korišćenje digitalnih sadržaja, učenici su se bavili važnim temama vezanim za ovaj dramski tekst. Podeljeni u četiri grupe (pismo, pero, srce, sudijski čekić), učenici su razmatrali lik i delo Nušića, analizirali likove u drami spram drugih značajnih Nušićevih priča, etape dramskog izraza u Sumnjivom licu i sudbinu glavnog lika.

Tema Mali Princ takođe je izazvala veliku pažnju učenika. Za svaku grupu zadatak je bio različit. Jedni su probali da naprave na Fejsbuku profil stranicu kojom će dočarati knjigu, drugi da kreiraju film, koristeći misli iz ove knjige, treći da pokušaju da naprave strip, a jedan dečak je samostalno napravio i sajt na ovu temu.

Sve aktivnosti su izvodili učenici sedmog razreda. Nezapaženo nije prošao ni esej učenika osmog razreda na temu Holden Kolfild (Nu) Je Mali Princ koji je objavljen na portalu časopisa Vlacksheep.8

Tematski dani su takođe postali tradicija u ovoj školi. Tako su u saradnji nastavnika srpskog jezika i fizike ispričane nove priče o Nikoli Tesli i Romeu i Juliji (književnost i engleski jezik). Učenici dva odeljenja osmog razreda istraživali su porodice Montegi i Kapuleti, dramatizovali i predstavili ključne scene iz drame i pravili njen sinopsis i na engleskom jeziku, na osnovu ključnih momenata u tekstu.

Uobičajena praksa u školi je i organizovanje uglednih i oglednih časova. Satnica svih časova ovog tipa je unapred poznata, a uvedena je praksa da se uvek izvode u međusmeni, kako bi bili što dostupniji svim nastavnicima. Nakon svakog uglednog časa organizuje se i razmena ideja, tako da se nijedan poduhvat ne završava samo pukim posmatranjem. Posete redovnim časovima kolega takođe su uobičajene, a one su naročito česte između učitelja i nastavnika. Nastavnici na ovaj način uče kako da u što u većoj meri približe gradivo mlađim generacijama, a učitelji produbljuju znanja o pojedinim temama. Neretko se organizuju i javni časovi u saradnji sa Gradskom bibliotekom. Jedan od njih bio je na temu Knjiga je jedinstvena prenosiva magija u galeriji biblioteke.

Saradnja sa roditeljima je veoma važna za razvoj nastave u ovoj školi. Svake poslednje sedmice u mesecu otvaraju se vrata učionica, a mnogi roditelji koriste priliku da posete časove i daju povratnu informaciju nastavnicima. O povratnoj informaciji roditelja razgovara se na aktivima, a nastavnici individualno ili u saradnji promišljaju na koji način bi mogli dalje da unaprede praksu. To je prilika za učenje i jednih i drugih. S druge strane, učenici će vam reći da imaju doživljaj da u školi svako od njih ima priliku na času da se „aktivira“, da pruži svoj doprinos i da nikada nisu imali doživljaj da je nastavnik tu „samo da održi čas“.

Postignuća učenika u školi se prate. Svako od nastavnika ima svoju svesku, a i kroz inicijalne i završne testove koje interno organizuju u školi, vrši se sistematsko praćenje. Nakon završnih testova u četvrtom razredu, predmetni nastavnici prave analizu i konsultuju se sa učiteljima u vezi sa svom decom. Na početku svake školske godine inicijalni testovi su pokazatelji na šta treba dodatno obratiti pažnju.

Vannastavne aktivnosti

U školi se veoma ponose velikim brojem sekcija i različitih oblika svečanosti koje su se tokom godina razvijale i postale obeležje škole. Tokom ove godine funkcioniše skoro 30 školskih sekcija, koje se podrobno planiraju svake godine, a učenici značajno doprinose sadržajima kojima će se baviti. Tokom avgusta nastavnici prave jednu opštu skicu tema koje bi voleli sa učenicima da prođu, a onda u dogovoru sa njima u septembru ova skica se i finalizira. Oko trećine sadržaja su uvek učenički predlozi, a na njihovu inicijativu uvek se i nešto novo uvodi.

Tradicija škole su svakako sekcije iz oblasti književnosti – literarna, dramska, novinarska. Prema rečima nastavnice srpskog jezika i književnosti, one su „često mirođija u velikom broju školskih svečanosti“. Učenici ovih sekcija pripremaju sadržaje tokom proslave Dana škole, Dečje nedelje, Pesničkog časa, kada izvode pesme odabranog pesnika, na Svetosavskoj priredbi koja nosi naziv Vatra Savinog uma za večnost, pripremaju sadržaje za časopis Rosulja i za aktivnosti u okviru ideje Mostovi među generacijama kada član novinarske sekcije posećuje nastavnika ili učitelja u penziji sa kojim radi intervju, a onda se kroz tekst „odaje počast nekome ko je proveo celi svoj životni vek u školi“. Na ovaj način mu se stavlja do znanja da sve svoje učitelje škola pamti. Učenici veoma vole ovu aktivnost.

Tokom skoro svakog meseca, od septembra do kraja juna, svake školske godine u školi se održava neki festival, vašar ili priredba. U mnogima učestvuju i roditelji, a škola je postala prepoznatljiva u gradu zahvaljujući njima. Tradicionalno, osmog oktobra, u školi se proslavlja Dan škole nizom aktivnosti koje organizuju učenici i nastavnici. Mada su deca u ovoj školi u centru pažnje svakog dana, za vreme Dečje nedelje, koja se takođe odvija u oktobru, u školi još više žele da pokažu i dokažu da su im deca „najvažnija“. Kroz izložbe, predstave i kreativne radionice to se i dešava.

Pred Novu godinu, „kada se pripremamo da ispratimo staru i dočekamo godinu pred nama“ organizuju se Novogodišnje čarolije. Karnevalom pod maskama i novogodišnjom predstavom ispraća se stara godina. Igrom i pesmom proslavlja se dolazak proleća. Kroz grad, pa na kej, ide se uz zvuke muzike, a učenici i škola predstavljaju se građanima svoga mesta. Tada se bira i najbolja maska prolećnog karnevala. Sa dolaskom Uskrsa priprema se izložba uskršnjih jaja u čijoj pripremi učestvuju svi – deca, roditelji i nastavnici. Tu su i brojni vašari, a svi će vam reći: „Na vašaru nema šta nema. Svi se utrkuju čiji će štand biti lepši“. Svega tu ima, od kolača do igračaka.

Hobi roditelja je manifestacija na koju se roditelji sa uživanjem odazivaju, a zajedno sa školom se dogovaraju šta će biti tema. Tokom tog dana provode vreme sa decom u školi i tada se stvaraju najrazličitije rukotvorine koje potom ukrašavaju školu.

Susret sa poznatim književnicima od 1993. godine za Dan prosvetnih radnika sada je već tradicija ove škole. Počelo je kao manifestacija unutar školskih zidova, a sada je preraslo u manifestaciju šireg značaja. Kroz školu je prošlo mnogo dečjih pisaca, kao što su: Mira Alečković, Dragan Lukić, Dobrica Erić, Darinka Sekulić, Duško Trifunović, Dara Sekulić, Mošo Odalović, Nedeljko Popadić i mnogi drugi. Toga dana dodeljuje se povelja istaknutom prosvetnom radniku, a pesnici svoje utiske o školi i gradu uvek sroče u stihove. U njihovom recitovanju pomažu im učenici.

Tokom Srebrne sirene, manifestacije koja se odvija kroz pesmu, u školi se druže i sa decom iz regiona. Škola se bavi i izdavaštvom knjiga svojih učenika i nastavnika: Prva ljubav, knjiga pesama učenika škole; Vlasotinački neboskloni, knjiga poezije učesnika Pesničkog časa; Razigrana livada i Razdragana deca, knjige poezije i proze učitelja Gavrila Stojanovića.

U saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke, Unicefom, lokalnom zajednicom i nevladinim organizacijama, u školi je realizovan i realizuje se veliki broj projekata. To su projekti: Školska trpezarija, Stomatološka ordinacija, ugradnja alarma i videonadzora – Panika osvetljenje, Digitalizacija škole, Asfaltiranje sportskih terena škole u Konopnici i sl. Škola je učestvovala i učestvuje u projektima Obrazovna inkluzija Roma, Škola bez nasilja, Profesionalna orijentacija na prelasku iz osnovne u srednju školu i Razglasna stanica Juče, danas, sutra…

Škola sarađuje i sa Gradskom bibliotekom, pa nije retko da se u njoj održavaju javni časovi. U posetu školi dolaze i drugari iz okolnih škola. Tokom jednog takvog gostovanja, gosti iz Leskovca, učenici petog razreda, izveli su predstavu Kapetan Džon Piplfoks za učenike prvog razreda. Tako je obeležena manifestacija učlanjenja u Dečji savez Srbije.

Kada se saberu sve aktivnosti u školi, svi učenici koji u njima učestvuju (i unutar sekcija i izvan njih), u školi ipak ne zaboravljaju da se mnoge od njih ne bi ostvarile da nema kontinuirane podrške roditelja. Nastavnici o ovome pričaju sa velikom toplinom, svesni jedne veoma važne stvari, a to je da su oni mala sredina i da su upućeni jedni na druge. Važno im je da škola ne bude mesto u kome deca „samo uče“, već da tu pronalaze načine da zadovolje mnoga svoja vanškolska interesovanja. Otuda i želja za tako velikim brojem aktivnosti. S druge strane, i roditelji ovo neizmerno cene, jer znaju da se aktivnosti u koje se uključuju njihova deca ne završavaju sa poslednjim školskim zvonom, već da je škola mesto na kome njihova deca imaju prilike da rastu i uče o životu tokom celog dana. Zato im i nije teško da se u mnoge projekte i ideje lično uključe.

Organizacija rada škole

Dobra organizacija rada u školi je nešto što nastavnici posebno cene. Ona olakšava njihov primarni posao, a doprinosi dobrom odnosu i sa učenicima i sa roditeljima. Sve je to moguće, jer prema rečima nastavnika „zna se ko šta radi i šta mu je zadatak“.

Jasnoća procedura, koje u školi postoje na različitim nivoima, jeste jedan od aspekata dobre organizacije koju zaposleni u ovoj školi jako cene. Kada se započne sa nekom aktivnošću, jasan je razlog zašto se ona odvija i sa kojim ciljem, a ako postoje neki međukoraci, svi su o njima uvek na vreme obavešteni. Oglasna tabla u zbornici je mesto koje se redovno ažurira. Tako, bez obzira na to da li se podnosi polugodišnji izveštaj ili se planira novi školski program, zna se ko šta radi. Ukoliko im pojedina informacija zatreba, uvek znaju gde će je pronaći.

Za zaposlene je značajno i to što se sve u školi obavlja timski, a posao se radi dok se ne završi. Nastavnici se sećaju vremena kada su prvi put radili na školskom programu. Bilo je potrebno da ostanu u školi do u sitne sate i to je tim i uradio. Shvatili su važnost zadatka koji im je poveren i potrebu da ga kvalitetno urade.

U školi postoji veliki broj timova, a izmene u članovima se odvijaju na godišnjem nivou, sem u slučaju školskog razvojnog tima. Da bi se održao kontinuitet, jedan član tima uvek ostaje unutar istog tima i sledeće godine, preuzimajući vodeću funkciju. Na taj način brine se i o kontinuitetu započetih aktivnosti, a nastavnici imaju priliku da se upoznaju sa različitim aspektima funkcionisanja škole. Pojedini timovi postoje samo tokom određenog dela godine, vezujući se za jedan uži opseg aktivnosti (na primer, tim za takmičenje ili pripremu neke od tradicionalnih manifestacija).

Dogovor je ključ dobre organizacije. Upravo zato najveći broj aktivnosti se i odvija timski, jer se tako međusobno nadopunjuju. Pre otpočinjanja bilo koje nove aktivnosti, o svim važnim aspektima se prvo dogovara i onda se „prione na rad“ – bez obzira na to da li je reč o školskoj administraciji, organizaciji učenika za odlazak na takmičenje, planiranju ekskurzije ili se analizira uspeh učenika na tromesečju i planiraju dalji koraci unutar pojedinih predmeta. Dogovor je, naravno, lakši ukoliko ga prati pozitivna atmosfera u kojoj se svi prijatno osećaju. U ovoj školi to je uobičajeno stanje.

Da bi se i učenici u školi osećali prijatno, pored negovanja tople atmosfere između nastavnika i učenika, velika pažnja se pridaje bezbednosti. Pravila se uspostavljaju već od prvih dana u prvom razredu. Bezbednost je nešto o čemu se sa decom u školi priča, a to je vidljivo i njihovim roditeljima. Pravila se donose zajedničkim snagama i na njih se podseća.

Da bi deca od malih nogu mogla da ih usvoje, nastavnici moraju da im budu model. Kako jedna učiteljica kaže „svojim primerom moram da ih naučim“. Kada učenici porastu, svoj doprinos sigurnosti svih učenika daju kroz vršnjačke timove, i na taj način svi brinu da ono što se odvija u školi teče glatko.

Kako smo uspeli

Kako ispričati priču o uspešnoj školi? Nastavnici će vam reći da je tokom godina njihovoj školi, na tom putu, pomoglo nekoliko stvari.

Oduvek su bili škola koja se suočavala sa izazovima, a sve zaposlene u školi povezivala je zajednička misija i vizija. Svi procesi u školi bili su deo sistemskog planiranja, koje su omogućavali kvalitetni rukovodioci škole. U poslednje 44 godine, koliko škola postoji, bilo ih je troje. Odlikuju ih dve veoma bitne osobine, samokritičnost i otvorenost za promene. To su danas i obeležja škole.

Tradicija kvalitetnog rukovođenja školom iz godine u godinu je nastavljana, a dobro postavljeni temelji su to svakako olakšali. Direktorka škole kaže da upravo zbog toga na njoj leži velika odgovornost da trenutni kvalitet zadrži. Iz tog razloga nije joj teško kada dan u školi jednostavno proleti, jer njena obaveza je velika, a ona tu težinu oseća.

Deo kvalitetnog liderstva u školi jeste planiranje, ali ono što se u ovoj školi vremenom razvijalo je i praćenje efekata aktivnosti i njihova evaluacija. Od toga da li nastavnici primenjuju različite oblike rada i sa kojom učestalošću, do praćenja svih internih procesa. Rani ulazak u proces samoevaluacije i razvojnog planiranja im je u tome svakako pomogao. Kroz sagledavanje slabosti učili su važne lekcije i dalje razvijali akcione planove. Bilo je jako važno da planiraju realno, unutar jasnih vremenskih odrednica, ali i da budu sigurni da će odabrani pojedinac zaduženu aktivnost sprovesti u delo. Plan rada škole radio se 4 godine unapred. Tako se nisu suočavali sa tehnološkim viškovima, uspevajući da sačuvaju u školi kvalitetne kadrove.

Vizionarstvo u školi nikada nije bilo poduhvat jedne osobe, već je direktor imao podršku nastavnika i oko sebe okupljao tim šire grupe saradnika, koji su sa njim obavljali različite aktivnosti. To je značilo da su u obavezi da prate savremene trendove i da nikada ne dopuste da ih novine zateknu nespremne. Tako je, između ostalog, škola i postala regionalni centar za aktivnu nastavu i učenje (AUN). Pre tri godine, kao jednu od pažljivo planiranih aktivnosti, razvili su i standarde za strane jezike i tehničko i informatičko obrazovanje, jer su želeli da svim nastavnicima pruže oruđe za praćenje postignuća učenika.

Naravno, ništa od toga ne bi bilo moguće da u školi planski nisu podsticali saradničko planiranje i timski rad. O svemu što se u školi planira ili dešava, blagovremeno su obaveštavali nastavnike, roditelje i učenike. Komunikacija je uvek bila, i morala biti, blagovremena i potpuna. Samo onda, sve što su zamislili mogli su uspešno i da realizuju.

S vremenom, broj saradnika se proširio i izvan zidova škole. Veliku podršku u celokupnom procesu razvoja imali su od roditelja i to je nešto što u razgovoru sa nastavnicima vidite da posebno cene. Roditelji su postali i značajni partneri škole u planiranju jednog broja aktivnosti. Kažu „nije bilo akcije koju roditelji nisu podržali“, bilo da su nabavljana nova učila ili se radilo na rekonstrukciji škole. Ipak, pomoć roditelja nije bila samo u novcu. Kada je bilo potrebno, zajedno bi „zasukali rukave“ ili radili na pojedinim inicijativama. Nisu izostale ni roditeljske inicijative. Zato tokom Dana hobija roditelja oni i bivaju u centru pažnje, a tada im se u aktivnostima pridružuju i nastavnici.

Lokalna sredina je, takođe, s vremenom postala partner u kome se nalazi podrška, ali i sa kojim se planiraju buduće akcije. Gradska biblioteka često je mesto javnih predavanja, sa Crvenim krstom i MUP-om realizuju se zajedničke aktivnosti.

Ambiocioznost i takmičarski duh nastavnika svakako su doprineli uspehu škole, jer u maloj sredini u kojoj se nalaze, postoji još jedna osnovna škola. Oduvek su hteli da pokažu da oni mogu više i bolje. Zato su jedni druge podržavali kada god je neko imao neku inovativnu ideju, što im je na kraju donelo uspeh i doprinelo da ih u lokalnoj sredini prepoznaju kao centar različitih kulturnih i javnih dešavanja u gradu. Pesnički čas u čast prosvetnih radnika postala je javna manifestacija. Hobi roditelja je manifestacija kojoj se oni rado odazivaju, a svečanosti koje priređuju posećuju i mladi i stari stanovnici grada. U svakom pogledu, postali su „škola bez zidova“ i iskoračili su u grad.

Kuda idemo dalje

Jedna od karakteristika ove škole svakako je planiranje i osluškivanje potreba učenika i roditelja. Iako u školi polaze od devize da je „dete centar sveta“ i da je na njima da u što boljoj meri odgovore na sve dečje potrebe, nadaju se da će biti u prilici da uskoro izađu u susret i još jednoj potrebi roditelja.

U Vlasotincu nijedna od dve osnovne škole ne nudi celodnevnu nastavu. U školi su prepoznali ovu potrebu kroz razgovore sa roditeljima, ali i kroz njihove upite u školi. Procenili su da je sve veći broj onih kojima je ova usluga potrebna zbog radnog vremena, a da će se zahtevi u narednom periodu samo povećavati. Već sada imaju učenike u mlađim uzrastima za koje znaju da veći deo dana provode sami zbog radnog vremena roditelja. Smatraju da bi celodnevnom nastavom doprineli bezbednosti dece i omogućili kvalitetno i kreativno vreme nakon nastave. Dodatni podsticaj nalaze i u tome što škola uspešno održava stabilan broj dece i novoupisanih učenika, bez obzira na tekuće migracije u lokalnoj sredini. Usled svih ovih razloga, u školi su odlučili da pripreme predlog i upute zahtev Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za otvaranje celodnevnog boravka. Nadaju se pozitivnom odgovoru, uz ideju da se tako neće samo razvijati kao škola po meri deteta, već i škola po meri lokalne sredine.

Dalje unapređivanje nastave, koja odgovara potrebama svih učenika, kako bi sva deca u školi bila aktivni učesnici u školskim aktivnostima, sledeći je prioritet škole. Da bi se to postiglo, direktorka kaže: „Moramo dalje unaprediti sistem našeg rada.“ Na pitanje kako, dva su odgovora – odnosno, razmišljaju o dve velike tekuće potrebe.

U prethodnom periodu sretali su se sa učenicima kojima je bila neophodna dodatna pomoć usled razvojnih teškoća. U ovom trenutku u školi je dvoje učenika koji rade po IOP-u 2 i jedno dete koje radi po IOP-u 1. Pored toga, primetili su da jedan broj dece iz redovne populacije dolazi sa poteškoćama u govoru i da im je neophodna pomoć logopeda. Iako uspevaju da ostvare saradnju sa specijalnom školom i tako zadovolje neke od potreba dece koja rade po indvidualizovanom programu, nedostaju im personalni asistenti. Lokalna sredina zbog nedostatka sredstava nije uspevala do sada da im izađe u suret. Imajući u vidu ovu potrebu, kao i potrebu za logopedom u školi, u narednom periodu žele da usmere svoje napore ka obezbeđivanju ovih usluga. Trenutno osmišljavaju strategiju kako to i da učine.

Kao i u mnogim školama u Srbiji, i nastavnici i učitelji su prošli stručna usavršavanja u vezi sa ostvarivanjem inkluzivne prakse. Kako bi poboljšali ovu praksu, podstiču i razmenu između nastavnika unutar škole, ali i dalje nisu zadovoljni. S obzirom na to da je stručno usavršavanje nastavnika u ovoj školi predmet temeljnog planiranja i programiranja, u narednom periodu žele da nastave sa unapređivanjem veština nastavnika. Kako jedan od članova školskog razvojnog tima kaže da „to što smo prošli seminar-dva nije dovoljno“. Posao ih tek čeka.

Škola „8. oktobar“ poseduje zavidan nivo učila i opreme koji omogućavaju smisleno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija. Veliki broj nastavnika je prošao i usavršavanja u ovoj oblasti. Ipak, kako bi poboljšali funkcionalnost učila koje poseduju i samim tim unapredili nastavu, jedan od velikih strukturalnih zahvata u školi u narednih nekoliko godina biće uvođenje vaj-faj mreže u školi. Tekući kapaciteti mreže im nisu dovoljni da više njih u isto vreme mogu da koriste sve funkcionalnosti pametne table. Internet veza u nekim delovima zgrade nije ni dostupna. Svesni su da su tableti i pametni telefoni budućnost i da će u narednom periodu sve više dece donositi sopstvene uređaje u školu, što oni i ohrabruju. Kako bi to na najkvalitetniji mogući način i iskoristili, bolja internet mreža im je svakako neophodna.

Pored toga, obezbeđivanje uslova za učenje na daljinu smatraju sledećim značajnim korakom. S jedne strane, tako mogu izaći u susret potrebama dece koja rade po posebnim programima, ali i situacijama kada deca zbog povreda ili bolesti i po nekoliko meseci ne mogu da dođu u školu. Svesni su da je ovo resurs koji treba razvijati.

Zašto žele sve ovo da urade? Odgovor je veoma jednostavan. Žele i dalje da budu škola u koju deca ulaze i kojoj se vraćaju sa radošću. Smatraju da će stalnim preispitivanjem i osavremenjivanjem prakse uspeti da njihova škola ostane mesto u koje se svi rado vraćaju, kako bivši, tako i sadašnji đaci.

Osnovna škola „8. oktobar“ uspela je, tokom godina, da kreira atmosferu u kojoj se svi učenici osećaju prijatno, doživljavajući školu kao drugi dom. Velikim brojem sekcija, vannastavnih aktivnosti, ali i kvalitetom nastave, uspeva da privuče generacije đaka koji se u svoju školu rado vraćaju. Postala je prepoznatljiva i lokalnoj zajednici kao mesto koje brine o potrebama svih pojedinaca u sredini. Ovo ostaje misija škole i u narednom periodu.

Tekst preuzet: Jelena Radišić – Departman za obrazovanje nastavnika i istraživanje u školi, Univerzitet u Oslu

Publikacija: PREPOZNAJ, PROMOVIŠI I PROŠIRI – PRIČE O USPEŠNIM ŠKOLAMA, Strana 187-209., Beograd, 2016.