Унапређени равноправни приступ и завршавање предуниверзитетског образовања за децу којој је потребна додатна образовна подршка – Учимо сви заједно
Ивана Миљковић
Власотинце, октобар 2023 – „За мене је школа место где учимо нове ствари, упознајемо пријатеље и припремамо се за свет. Инклузија је важна зато што имамо ученике који су из осетљивих група и припадници ромске националне мањине. У нашој школи се не види та разлика, сви су једнаки, сви се друже, и наставници све ученике подједнако укључују у рад на часу. Ми, као група, учимо сви заједно”, објашњава нам петнаестогодишња Љубица, ученица 8. разреда Основне школе „8. октобар” у Власотинцу.
Пројекат „Учимо сви заједно” помаже наставницима да имају бољи приступ према ђацима и да их боље упознају, а моје ангажовање у пројекту учинило ме је препознатљивијом међу ученицима, наставницима и руководиоцима ове школе”, каже Љубица.
А препознатљива је као један од најбољих ђака, чланица Ученичког парламента, вршњачка едукаторка. У Летњој школи и на допунској настави помаже ђацима да се припреме за завршне испите и упис у жељене средње школе. Љубицу је искуство научило да је инклузија најбоља у оквиру врњачке групе која пружа подршку у учењу и развијању различитих потенцијала и вештина које ће деци бити потребне касније у животу.
„Прошле године сам им помагала да науче хемију и математику, а ове године са њима учим биологију. Имамо радионице у природи, кухињи, кабинету за математику. Учимо кроз игру, квизове и асоцијације”, каже Љубица.
Поносна је што је Ромкиња и четврта из породице која похађа ову школу.
„Мој отац је завршио војну школу, брат Јован је сада студент друге године Машинског факултета, а сестра Наталија је студент Медицинског факултета у Нишу” објашњава нам Љубица.
Зато Министарство просвете и УНИЦЕФ, уз подршку Делегације Европске уније у Србији, спроводе пројекат „Унапређени равноправни приступ и завршавање предуниверзитетског образовања за децу којој је потребна додатна образовна подршка – Учимо сви заједно“. Пројектом се јачају и развијају додатни капацитети школа, општина и интер-ресорних комисија, пружа се подршка инклузивном образовању кроз едукацију просветних радника, изградњу подстицајног окружења и набавку опреме неопходне за учење. Такође, омогућава се и развој нових механизама подршке ученицима са сметњама у развоју као што су ресурсни центри и асистивна технологија.
Колико је то важно у пракси зна Жаклина Ђикић, координаторка пројекта „Учимо сви заједно” у Основној школи „8. октобар”.
„Не може само „штап-канап“ и креда. Морамо да се мењамо, да уносимо новине у наставу и учење, да их оснажимо за целоживотно учење. Иновативна инклузивна пракса у нашој школи се огледа се у томе што стално организујемо активности у које су укључени сви ђаци”, објашњава нам.
Пројекат „Учимо сви заједно” је захтеван и изискује много рада, али, каже, доноси и много користи и ученицима и наставницима.
„Наставници, захваљујући Пројекту и бројним обукама, унапређују знања и вештине,, деца добијају квалитетнију наставу, а школа добија средства да купи асистивне технологије, слушалице, рачунаре, прилагођени намештај, који олакшавају деци праћење наставе и учење“, каже Жаклина.
Школа је купила и лед-сто са мултимедијалним садржајем и често организује ликовне и литерарне конкурсе, представе које промовишу различите културе и традиције.
„Школа има 710 ђака, петина су деца ромске националности и око 20-оро деце има потешкоће у развоју. Свако дете добија подршку, чак и оно најбоље. Зато сви наши ђаци подједнако добијају потребну подршку у учењу. Нама се инклузија подразумева. Зато немамо ни осипање деце из ромске популације”, објашњава Жаклина.
На основу вишедеценијског искуства у просвети, прво као учитељица, а сада и као помоћница директорке школе, Жаклина зна колико је важно и јачање професионалних компетенција свих запослених у просвети.
„Мораш да будеш едукован да би био једнак према свима и да би могао да пратиш напредак ђака. У оквиру пројекта имали смо бројне обуке као што су – иновативна настава, кругови пријатеља, наставник у квалитетном образовању и друге. Све што научимо на обукама одмах примењујемо”, објашњава.
„Ми смо већ годину дана у пројекту. Стално се умрежавамо са осталим школама и размењујемо искуства. Имамо платформу на коју постављамо све што радимо. Та хоризонтална размена је баш на високом нивоу” каже Жаклина.
Све активности школа су под будним оком ментора на пројекту. Благица Златковић, професорка психолошке групе предмета на Педагошком факултету у Врању, задужена је да пружи стручну подршку запосленима у школи „8. октобар”.
„Менторство је један специфичан начин едукације наставника. Они раде а ми смо они “критички пријатељи” који преиспитују, сугеришу, скрећу пажњу, питају да ли је нешто могло другачије, утичу на промишљање и сагледавање друге стране. Та интенција просветних радника да унапређују своју праксу и капацитете у раду са децом, колегама, родитељима и локалном заједницом, је основни циљ у подлози овог пројекта”, каже Благица.
Сматра да је у образовању све могуће, и да увек може више и боље. То назива „педагошким оптимизмом”.
„Јако је битно да та активност школа никада не буде завршена, да се стално преиспитују, проверавају ефекте и разговарају са ученицима и родитељима. А када добију повратне информације, да изнова размишљају шта даље урадити. Нема краја том процесу”, објашњава Благица.
За квалитетно инклузивно образовање, поред школа, потребна је и подршка и ангажовање институција здравствене и социјалне заштите, породице, пословног сектора.
„Има помака у смислу бољег разумевања концепта инклузије, промишљања праксе, хоризонталне размене. Ипак концепт инклузије треба схватити широко, јер она подразумева пружање подршке свима у том процесу“, каже Благица.
Само кроз удружене снаге и посвећеност свих актера могуће је остварити потпуну инклузију у образовању, што је и крајњи циљ пројекта. Те удружене снаге већ су помогле нашој Љубици на путу да једног дана постане добар лекар и пример другима.
