Unapređeni ravnopravni pristup i završavanje preduniverzitetskog obrazovanja za decu kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrška – Učimo svi zajedno
Ivana Miljković
Vlasotince, oktobar 2023 – „Za mene je škola mesto gde učimo nove stvari, upoznajemo prijatelje i pripremamo se za svet. Inkluzija je važna zato što imamo učenike koji su iz osetljivih grupa i pripadnici romske nacionalne manjine. U našoj školi se ne vidi ta razlika, svi su jednaki, svi se druže, i nastavnici sve učenike podjednako uključuju u rad na času. Mi, kao grupa, učimo svi zajedno”, objašnjava nam petnaestogodišnja Ljubica, učenica 8. razreda Osnovne škole „8. oktobar” u Vlasotincu.
Projekat „Učimo svi zajedno” pomaže nastavnicima da imaju bolji pristup prema đacima i da ih bolje upoznaju, a moje angažovanje u projektu učinilo me je prepoznatljivijom među učenicima, nastavnicima i rukovodiocima ove škole”, kaže Ljubica.
A prepoznatljiva je kao jedan od najboljih đaka, članica Učeničkog parlamenta, vršnjačka edukatorka. U Letnjoj školi i na dopunskoj nastavi pomaže đacima da se pripreme za završne ispite i upis u željene srednje škole. Ljubicu je iskustvo naučilo da je inkluzija najbolja u okviru vrnjačke grupe koja pruža podršku u učenju i razvijanju različitih potencijala i veština koje će deci biti potrebne kasnije u životu.
„Prošle godine sam im pomagala da nauče hemiju i matematiku, a ove godine sa njima učim biologiju. Imamo radionice u prirodi, kuhinji, kabinetu za matematiku. Učimo kroz igru, kvizove i asocijacije”, kaže Ljubica.
Ponosna je što je Romkinja i četvrta iz porodice koja pohađa ovu školu.
„Moj otac je završio vojnu školu, brat Jovan je sada student druge godine Mašinskog fakulteta, a sestra Natalija je student Medicinskog fakulteta u Nišu” objašnjava nam Ljubica.
Zato Ministarstvo prosvete i UNICEF, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, sprovode projekat „Unapređeni ravnopravni pristup i završavanje preduniverzitetskog obrazovanja za decu kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrška – Učimo svi zajedno“. Projektom se jačaju i razvijaju dodatni kapaciteti škola, opština i inter-resornih komisija, pruža se podrška inkluzivnom obrazovanju kroz edukaciju prosvetnih radnika, izgradnju podsticajnog okruženja i nabavku opreme neophodne za učenje. Takođe, omogućava se i razvoj novih mehanizama podrške učenicima sa smetnjama u razvoju kao što su resursni centri i asistivna tehnologija.
Koliko je to važno u praksi zna Žaklina Đikić, koordinatorka projekta „Učimo svi zajedno” u Osnovnoj školi „8. oktobar”.
„Ne može samo „štap-kanap“ i kreda. Moramo da se menjamo, da unosimo novine u nastavu i učenje, da ih osnažimo za celoživotno učenje. Inovativna inkluzivna praksa u našoj školi se ogleda se u tome što stalno organizujemo aktivnosti u koje su uključeni svi đaci”, objašnjava nam.
Projekat „Učimo svi zajedno” je zahtevan i iziskuje mnogo rada, ali, kaže, donosi i mnogo koristi i učenicima i nastavnicima.
„Nastavnici, zahvaljujući Projektu i brojnim obukama, unapređuju znanja i veštine,, deca dobijaju kvalitetniju nastavu, a škola dobija sredstva da kupi asistivne tehnologije, slušalice, računare, prilagođeni nameštaj, koji olakšavaju deci praćenje nastave i učenje“, kaže Žaklina.
Škola je kupila i led-sto sa multimedijalnim sadržajem i često organizuje likovne i literarne konkurse, predstave koje promovišu različite kulture i tradicije.
„Škola ima 710 đaka, petina su deca romske nacionalnosti i oko 20-oro dece ima poteškoće u razvoju. Svako dete dobija podršku, čak i ono najbolje. Zato svi naši đaci podjednako dobijaju potrebnu podršku u učenju. Nama se inkluzija podrazumeva. Zato nemamo ni osipanje dece iz romske populacije”, objašnjava Žaklina.
Na osnovu višedecenijskog iskustva u prosveti, prvo kao učiteljica, a sada i kao pomoćnica direktorke škole, Žaklina zna koliko je važno i jačanje profesionalnih kompetencija svih zaposlenih u prosveti.
„Moraš da budeš edukovan da bi bio jednak prema svima i da bi mogao da pratiš napredak đaka. U okviru projekta imali smo brojne obuke kao što su – inovativna nastava, krugovi prijatelja, nastavnik u kvalitetnom obrazovanju i druge. Sve što naučimo na obukama odmah primenjujemo”, objašnjava.
„Mi smo već godinu dana u projektu. Stalno se umrežavamo sa ostalim školama i razmenjujemo iskustva. Imamo platformu na koju postavljamo sve što radimo. Ta horizontalna razmena je baš na visokom nivou” kaže Žaklina.
Sve aktivnosti škola su pod budnim okom mentora na projektu. Blagica Zlatković, profesorka psihološke grupe predmeta na Pedagoškom fakultetu u Vranju, zadužena je da pruži stručnu podršku zaposlenima u školi „8. oktobar”.
„Mentorstvo je jedan specifičan način edukacije nastavnika. Oni rade a mi smo oni “kritički prijatelji” koji preispituju, sugerišu, skreću pažnju, pitaju da li je nešto moglo drugačije, utiču na promišljanje i sagledavanje druge strane. Ta intencija prosvetnih radnika da unapređuju svoju praksu i kapacitete u radu sa decom, kolegama, roditeljima i lokalnom zajednicom, je osnovni cilj u podlozi ovog projekta”, kaže Blagica.
Smatra da je u obrazovanju sve moguće, i da uvek može više i bolje. To naziva „pedagoškim optimizmom”.
„Jako je bitno da ta aktivnost škola nikada ne bude završena, da se stalno preispituju, proveravaju efekte i razgovaraju sa učenicima i roditeljima. A kada dobiju povratne informacije, da iznova razmišljaju šta dalje uraditi. Nema kraja tom procesu”, objašnjava Blagica.
Za kvalitetno inkluzivno obrazovanje, pored škola, potrebna je i podrška i angažovanje institucija zdravstvene i socijalne zaštite, porodice, poslovnog sektora.
„Ima pomaka u smislu boljeg razumevanja koncepta inkluzije, promišljanja prakse, horizontalne razmene. Ipak koncept inkluzije treba shvatiti široko, jer ona podrazumeva pružanje podrške svima u tom procesu“, kaže Blagica.
Samo kroz udružene snage i posvećenost svih aktera moguće je ostvariti potpunu inkluziju u obrazovanju, što je i krajnji cilj projekta. Te udružene snage već su pomogle našoj Ljubici na putu da jednog dana postane dobar lekar i primer drugima.
